Nevenka Nićin
Univerzitet Union, Fakultet za poslovno industrijski menadzment i pravo, Beograd, Ekonomski fakultet, Evropski univerzitet Brčko, Brčko distrikt, BIH
Anka Bulatović
Evropski univerzitet Brčko distrikt, Brčko, BIH
Vojislava Grbić
Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovića 110, Ekonomski fakultet, Evropski univerzitet Brčko, Brčko district, BIH
DOI: https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.518
2nd International Scientific Conference – EMAN 2018 – Economics and Management: How to Cope With Disrupted Times, Ljubljana – Slovenia, March 22, 2018, CONFERENCE PROCEEDINGS published by: Association of Economists and Managers of the Balkans, Belgrade, Serbia; Faculty of Management Koper, Slovenia; Doba Business School – Maribor, Slovenia; Integrated Business Faculty – Skopje, Macedonia; Faculty of Management – Zajecar, Serbia, ISBN 978-86-80194-11-0
Abstract
Nakon Drugog svetskog rata društveni položaj žena se počeo drastično poboljšavati. Žene su počele da stiču ista prava kao i muškarci, što se odrazilo i na njihov ulazak u poslovni svet koji je do tada bio rezervisan samo za ,,jači pol“. Međutim, danas nisu ukinute sve predrasude koje postoje kada se govori o poslovnim ženama i rezultatima koje one mogu ostvariti. Žena je jako teško menjala već utvrđene modele društva koji su favorizovali ulogu muškarca u poslovnom svetu, a sem toga ona nije dobijala ni podršku okruženja u kojem živi upravo zbog tradicionalnih odnosa koji postoje u društvu. U našem društvu još uvek su dominantni stereotipi o ulozi polova, tradicionalna i zastarela verovanja o tome koju vrstu posla trebaju obavljati žene, a koju vrstu posla muškarci. Često je prisutna izreka da žena mora biti dva puta bolja od muškarca kako bi uspela, a poznata je izreka da su ljudi vrlo strogi prema neuspelim muškarcima i veoma velikodušni prema uspešnim ženama.
Po pravilu, ženama je uvek davana neka manje istaknuta funkcija i time im je bilo onemogućeno da pokažu svoje talente u poslovnom svetu. Umesto toga, njihova uloga je bila marginalizovana i bilo im je onemogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka. Međutim, one su ipak odlučile da prokrče put, da se izbore za svoje mesto i da se dokažu u poslovnom svetu, koji je jako dugo važio kao isključivo ,,muški teren“ .Polako kreću da sa velikim uspehom rukovode kompanijama, i time razbiju stereotipna mišljenja o ulozi žena u biznisu. Između ostalog, koristeći upornost u radu i intuitivnost, žene stiču određene poslovne prednosti. Ako se pod preduzetništvom u najširem smislu reči podrazumeva preuzimanje rizika da se komercijalizuje nova ideja preko proizvodnje i prodaje proizvoda/usluga kroz osnivanje sopstvene firme, preduzetnik je svako ko ispunjava te uslove. Ovakva opšta definicija preduzetništva se dalje razrađuje: ko može biti preduzetnik i koji su kvaliteti uspešnog preduzetnika. Rasprave po pitanju ko može biti preduzetnik uključuju i rasprave po pitanju koje karakteristike imaju žene preduzetnici.
Tradicionalna teorija preduzetništva istuče ,,dualnu karijeru“ žene kao ograničenje koje umanjuje šansu ženama da budu uspešni preduzetnici, odnosno ,,karijera majke“ i karijera žene uspešnog preduzetnika su nespojive. Pošto u praksi ima uspešnih žena, onda se prepreke za žene postavljaju u obliku ,,staklenog plafona“. ,,Stakleni plafon“ je granica do koje žena uopšte, a pogotovo žene majke, mogu razvijati svoju poslovnu karijeru. Ovaj ,,plafon“ je oduvek postojao, samo u različitim oblicima: najpre u obliku patrijarhata, kada postoji shvatanje da je žena potčinjeno ljudsko biće u porodici, jer sve odluke donosi muškarac; zatim, preko podele zanimanja na ,,muška“ i ,,ženska“; preko podele poslova na ,,ženske“ (izvršne) i ,,muške“ (menadžerske); preko podele poslova na dobro plaćene (,,muške“ poslove) i slabije plaćene (,,ženske“ poslove); preko nižih (za žene) i viših primanja (za muškarce) za iste poslovne rezultate i sl.
Key words
kompanija, stereotipi, preduzetnik, stakleni plafon, dualna karijera, diskriminacija
References
- Radović Marković Mirjana: ,,Žene i mali biznis“, Poslovni biro, Beograd, 2005.
- Čvoro Petar: ,,Održivo preduzetništvo“, Sveučilište u Zadru, Zadar, 2007.
- Đjuričić Milan ,Đuričić Rade: ,,Savremeno preduzetništvo“, Užice, 2012.
- Jokić Dragoslav i dr: ,,Preduzetništvo novog doba“, Iniciacija, Užice, 2010.
- Prokopović Bratislav i dr : ,,Poslovno planiranje“ , Viša škola za poslovne sekretare i menadžment, Novi Sad, 2007.
- www.careerbuilder.com
- www.hp.com/rs/sr/stories/Prie_iz_HP
- www.podjetnik.si/KatID=311&ClaneklD=3282
- https://blic.co.yu/drustvo.php?id=28668